Kako smanjiti i pobediti stres – mebloJOGI®

U procesu samoisceljenja i transformacije negativnih obrazaca neophodno je ponavljati zdrave navike ponašanja.

Stres i anksioznost su uobičajena iskustva za mnoge ljude. U stvari, veliki broj odraslih svakodnevno oseća stres ili anksioznost.
Mnogi ljudi se svakodnevno suočavaju sa stresom. Posao, porodična pitanja, zdravstvene brige i finansijske obaveze su delovi svakodnevnog života koji obično doprinose povećanom nivou stresa.

Štaviše, faktori kao što su genetika, nivo društvene podrške, stil suočavanja, nedovoljno kvalitetnog sna i tip ličnosti utiču na ranjivost osobe na stres, što znači da je verovatnoća da će neki ljudi biti pod većim stresom od drugih.

Minimiziranje hroničnog stresa u svakodnevnom životu što je više moguće je važno za opšte zdravlje. To je zato što hronični stres šteti zdravlju i povećava rizik od zdravstvenih stanja kao što su bolesti srca, anksiozni poremećaji i depresija.

Saveti koje ćete pročitati su od neprocenjive vrednosti, ako ih usvojite, ponavljate dok ne postanu rutina. 

Repetitio est mater studiorum – Ponavljanje je majka znanja, stara je latinska izreka.
A psihologija kaže: Ponavljanje je majka navike.

Evo 12 načina za ublažavanje stresa zasnovanih na dokazima.

1. Budite više fizički aktivni

Ako se osećate uznemireno pod stresom, redovno pomeranje tela može pomoći.
Na primer učešće u aerobnim vežbama 2 dana nedeljno značajno smanjuje stres.
Šetnja parkom, vožnja bicikla, trčanje ili nešto što podrazumeva kretanje a koje vama najviše odgovara je prvi zdrav korak ka smanjenju stresa.

2. Uvedite zdravu ishranu
Vaša ishrana utiče na svaki aspekt vašeg zdravlja, uključujući i vaše mentalno zdravlje. Studije pokazuju da je veća verovatnoća da će ljudi koji prate dijetu bogatu ultra prerađenom hranom i dodatkom šećera iskusiti viši nivo stresa.

Hronični stres može vas dovesti do prejedanja i posezanja za veoma ukusnom hranom, što može naštetiti vašem opštem zdravlju i raspoloženju. Osim toga, ako ne jedete dovoljno hrane bogate hranljivim materijama, može povećati rizik od nedostataka hranljivih materija koje su neophodne za regulisanje stresa i raspoloženja, kao što su magnezijum i vitamini B.

Smanjivanje unosa visoko prerađene hrane i pića i jedenje više zdravih namirnica kao što su povrće, voće, pasulj, riba, orasi i semenke mogu pomoći da se vaše telo pravilno hrani. Zauzvrat, ovo može poboljšati vašu otpornost na stres.

3. Smanjite upotrebu telefona i vreme ispred ekrana

Pametni telefoni, računari i tableti su nezaobilazni deo svakodnevnog života mnogih ljudi. Iako su ovi uređaji često neophodni, njihova prečesta upotreba može povećati nivo stresa. Brojne studije povezuju prekomernu upotrebu pametnih telefona i „ovisnost o iPhone-u“ sa povećanim nivoom stresa i poremećaja mentalnog zdravlja.

Provođenje previše vremena ispred ekrana uopšteno je povezano sa slabijim psihološkim blagostanjem i povećanim nivoom stresa i kod odraslih i kod dece.
Izbegavajte žutu štampu, uznemirujuće sadržaje. Fokusirajte se i kada to radite na lepe sadržaje i ljude.

4. Razmotrite suplemente

Nekoliko vitamina i minerala igra važnu ulogu u odgovoru vašeg tela na stres i regulaciji raspoloženja. Kao takav, nedostatak jednog ili više hranljivih sastojaka može uticati na vaše mentalno zdravlje i sposobnost da se nosite sa stresom.
Osim toga, neke studije pokazuju da određeni dijetetski suplementi mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju raspoloženja. Na primer, kada ste pod hroničnim stresom, vaši nivoi magnezijuma mogu postati iscrpljeni. Pošto ovaj mineral igra važnu ulogu u odgovoru vašeg tela na stres, važno je da budete sigurni da dobijate dovoljno svaki dan.
Osobe sa niskim nivoom magnezijuma treba da  uzimaju 300 mg ovog minerala dnevno jer pomaže u smanjenju nivoa stresa. Kombinovanje ove doze magnezijuma sa vitaminom B6 je još efikasnije.

5. Vežbajte brigu o sebi

Odvajanje vremena za praktikovanje brige o sebi može pomoći u smanjenju nivoa stresa.
Praktični primeri uključuju:
Šetnja
Kupanje, topla kupka
Romantičan i umirujući ambijent uz zapaljene sveće
Čitanje dobre knjige
Zdravi obroci
Istezanje pre spavanja
Masaža
Hobi
Praktikovanje joge

Redovan, udoban i zdrav san kao jedan od osnovnih i najvažnijih baza dobrog raspoloženja i načina funkcionisanja.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji se bave brigom o sebi prijavljuju niži nivo stresa i poboljšan kvalitet života, dok je nedostatak brige o sebi povezan sa većim rizikom od stresa i sagorevanja.

6. Smanjite unos kofeina

Kofein se nalazi u kafi, čaju, čokoladi i energetskim pićima i stimuliše vaš centralni nervni sistem. Previše konzumiranja može pogoršati i povećati osećaj anksioznosti.

Ljudi imaju različite pragove koliko kofeina mogu tolerisati. Ako primetite da vas kofein čini nervoznim ili anksioznim, razmislite o smanjenju tako što ćete kafu ili energetska pića zameniti biljnim čajem ili vodom.

7. Provedite vreme sa kvalitetnim ljudima, prijateljima i porodicom

Društvena podrška prijatelja i porodice može vam pomoći da prebrodite stresna vremena i da se bolje nosite sa stresom.

Imati sistem socijalne podrške je važan za vaše opšte mentalno zdravlje. Ako se osećate usamljeno i nemate prijatelje ili porodicu na koje biste mogli da se oslonite grupe socijalne podrške mogu pomoći. Razmislite o pridruživanju klubu ili sportskom timu ili volontiranju za cilj koji vam je važan.

8. Napravite granice i naučite da kažete NE

Nisu svi stresori pod vašom kontrolom, ali neki jesu. Stavljanje previše na tanjir može povećati vaše opterećenje stresom i ograničiti količinu vremena koje možete potrošiti na brigu o sebi. Preuzimanje kontrole nad vašim ličnim životom može pomoći u smanjenju stresa i zaštiti vašeg mentalnog zdravlja.

Jedan od načina da se to uradi može biti da češće kažete „ne“. Ovo je posebno važno ako shvatite da preuzimate više nego što možete da podnesete, jer žongliranje sa mnogim odgovornostima može ostaviti osećaj preopterećenosti.

9. Naučite da izbegavate odugovlačenje

Drugi način da preuzmete kontrolu nad svojim stresom je da ostanete na vrhu svojih prioriteta i izbegavate odlaganje.

Odlaganje može štetiti vašoj produktivnosti i ostaviti vas da se trudite da nadoknadite izgubljeno. To može izazvati stres, što negativno utiče na vaše zdravlje i kvalitet sna.

10. Idite na časove joge
Joga je postala popularan metod za ublažavanje stresa i vežbanje među svim starosnim grupama. Dok se stilovi joge razlikuju, većina njih ima zajednički cilj – da spojite svoje telo i um povećanjem svesti o telu i dahu.
Joga može pomoći u snižavanju nivoa kortizola, krvnog pritiska i otkucaja srca uz povećanje nivoa gama aminobuterne kiseline, neurotransmitera koji je nizak kod ljudi sa poremećajima raspoloženja

11. Lečite poremećaj sna

Klinička zapažanja sugerišu da problemi sa spavanjem mogu biti uzročni faktor u razvoju reaktivne agresije i nasilja. Neke studije sugerišu da lečenje poremećaja sna smanjuje agresivnost i problematično ponašanje.
Kod većine ljudi loš san neće izazvati stvarnu fizičku agresiju, ali određeni pojedinci, kao što su forenzički psihijatrijski pacijenti, mogu biti posebno ranjivi na emocionalne disregulativne efekte poremećaja sna.

12. Kvalitetan san kao jedna od najvažnijih karika zdravog načina života

Svako od nas gotovo trećinu svog života provede spavajući, stoga je i naša dužnost podizati svest o značaju spavanja, koji je ključan za zdrav i uravnotežen način života.

Kvalitetan san je neizostavan faktor dobrog zdravlja, ali i privilegija koja je u današnje vreme ugrožena ubrzanim ritmom. San neophodan  za dobro zdravlje je jednako važan kao hrana, piće ili disanje. Kvalitetnim spavanjem održavate dobro mentalno i fizičko zdravlje, zato  uložite napor da se dobro organizujete, naspavate, budete zdravi…

Misija mebloJOGI® -ja je konstantno unapređenje dušeka u cilju zadovoljavanja najstrožijih zahteva spavača savremenog doba.