Uređen cirkadijalni ritam je takođe važan za zdrav san.
Verovatno vam se dešavalo da ste se probudili pre nego što vam je zazvonio budilnik.
Da li se to dogodilo neočekivano ili je u pitanju takozvani „biološki sat“?
Kvalitetan san je koristan za ljudsko telo na mnogo načina. Između ostalog, noću se ćelije tela obnavljaju, povećava se otpor, san je važan i za regulisanje telesne temperature, pravilno lučenje hormona, formiranje pamćenja. Tokom spavanja telo se regeneriše, ali ako svesno skratimo ovo vreme, to će negativno uticati na vaše zdravlje.
Biološki ritmovi su prisutni u većini živih organizama. Oni nam omogućavaju prilagođavanje na okruženje koje se stalno menja. Neki biološki fenomeni su povezani sa smenom dana i noći. Pošto imaju period približno jednak dužini dana, 24 sata, nazivaju se cirkadijanskim ritmovima.
Najpoznatiji cirkadijalni ritam je ciklus spavanja i buđenja.
Ljudsko telo funkcioniše u 24-časovnom cirkadijalnom ritmu. Reč je o ritmu spavanja, hranjenju, lučenju hormona, regulaciji rada srca i krvnog pritiska, telesne temperature i mnogim drugim procesima u telu. 24-časovni biološki sat u mozgu naziva se suprahijazmatično jezgro. Unutrašnji sat u našem mozgu prenosi signal svog dnevnog cirkadijalnog ritma svim ostalim delovima mozga i svakom organu u telu pojedinačno.
Iako svaka osoba ima čvrst 24-časovni obrazac, najviša i najniža tačka uveliko variraju od pojedinca do pojedinca. Neki dostižu vrhunac budnosti rano tokom dana, a dno krive pospanosti se javlja rano uveče. To su uglavnom „jutarnji momci“ i „večernji momci“ obično kasno odlaze u krevet i kasno se bude. Dakle, možemo zaključiti da svaki
pojedinac ima svoj ritam.
Jutro ili veče – mi to nazivamo hronotipom – čvrsto je određeno genetikom i nije naša svesna odluka.
Cirkadijalni ritam je prirodni ciklus koji reguliše fiziološke procese i pomaže nam:
- odredimo kada ćemo biti budni i kada ćemo spavati,
- kontrolisati raspored hranjenja,
- odrediti kada je pravo vreme za aktivnost,
- kontrolišu emocije i raspoloženje,
- u proizvodnji mnogih hormona.
Ciklus spavanja i buđenja je jedan od najvažnijih ciklusa koji se reguliše kroz naš unutrašnji biološki sat. Svetlost je izuzetno važna za naš biološki ritam.
Promene u količini svetlosti značajno utiču na cirkadijalni ritam osobe. Nedostatak svetlosti može imati negativne efekte, kao i prekomerno izlaganje određenim vrstama veštačkog svetla. Svetlost može poremetiti različite fiziološke procese koji utiču na poremećaj sna, promene raspoloženja, smanjenu koncentraciju i povećan umor. Pre svega, plavo svetlo koje emituju LED svetla i elektronski uređaji najviše može da poremeti naš cirkadijalni ritam tokom noći. Preporučuje se da se tokom dana što je više moguće izlažemo prirodnom svetlu. Na ovaj način ćemo povećati budnost i dobro raspoloženje, a samim tim i poboljšati noćni san.
Danju je važno biti na svetlu, a uveče u mraku. Takav ritam će nam dugoročno pomoći da dobro funkcionišemo tokom dana i dobro spavamo noću.
Pored svetlosti, naš unutrašnji sat mogu da poremete i druge društvene aktivnosti koje uključuju takozvani „jet lag” (promena vremenskih zona) i višesmenski i noćni rad. Konkretno, poslednja dva faktora mogu dugoročno dovesti do različitih zdravstvenih problema.
Isplati se naučiti da pravilno slušate svoje telo i pratite unutrašnji sat, jer su poremećaji cirkadijalnog ciklusa povezani sa kardiovaskularnim oboljenjima, gojaznošću i neurološkim problemima, uključujući depresiju.
Ljudi su navikli da žive u ritmu, ritmu godišnjih doba, dnevnim ritmovima, odnosima i spoljašnjim uticajima. Lični ritam pokreće naše telo. Slušajmo ga i pokušajmo da ga pratimo.
